logo orginal
rcoo logo

Техничка школа "Нови Београд"
Омладинских бригада 25
11070 Нови Београд
телефон: 011/2164-231

Efekat staklene bašte nastaje zbog toga što Zemlja i molekuli u atmosferi apsorbuju Sunčevu toplotu. Toplota koja stiže sa Sunca pada na Zemlju, odatle se odbija i najvećim delom odlazi daleko od Zemlje. Gasovi koji kao izolator zadržavaju tu toplotu su gasovi efekta `staklene bašte`. Kada oni ne bi postojali temperatura na površini Zemlje bila bi oko 30 stepeni niža nego što je sada pa bi i život kakav sada postoji bio nemoguć.

 

 

Ali tako je bilo nekad, međutim aktivnosti ljudi ostavljaju velike "ožiljke" na našoj planeti. Na nesreću, civilizacija, pogotovo njen najrazvijeniji deo, proizvodi previše ovih gasova pa oni apsorbuju sve više toplote i sve više zagrevaju Zemlju. Pojava se naziva globalno zagrevanje. Korišćenjem sve većeg broja različitih hemijskih jedinjenja u svakodnevnom životu ljudi su promenili sastav gasova u atmosferi naše planete. Ova promena hemijskog sastava atmosfere dovela je do toga da, umesto da propušta toplotu odbijenu sa površine, atmosfera počne da zadržava odbijenu toplotu. Na ovaj način se cela atmosfera sve više zagreva. Mnogi naučnici su zabrinuti i smatraju da efekat staklene bašte može dovesti do globalnog zagrevanja koje bi imalo katastrofalne posledice na život na planeti. Analize su pokazale da je od 1800 godine prosečna temperatura porasla za 0,7 OC. Mnogima može izgledati nerealno da će biti nečeg lošeg u tome što će na planeti biti malo toplije, međutim globalni porast temperature bi mnogo uticao na uslove života na našoj planeti, a možda bi čak doveo do toga da život ljudi na planeti više i ne bude moguć. Sa povećanjem temperature tropske oblasti bi počele da se šire od ekvatora. Klima bi se totalno promenila, za promenom klime sledila bi promena flore i faune svih krajeva na planeti. Došlo bi do velikih poremećaja u lancima ishrane. Hrane bi bilo sve manje, ali zato vode sve više. Led u polarnim oblastima bi počeo da se topi, a bilo bi i mnogo više padavina. Topljenje lednika bi dovelo do podizanja nivoa svetskog mora i to možda čak i za nekoliko metara, a to ne znači da bi se samo morske obale podigle, već bi porasle i reke i jezera. Ovo bi dovelo do plavljenja područja na kojima živi oko jedna trećina ukupnog stanovništva. Ovo nije ni malo lep scenarijo, ali ako ljudi budu mislili da se ovo ne može desiti i ne počnu intenzivno da rade na smanjenju zagađenja posledice globalnog zagrevanja mogu postati bitan faktor u našim životima.
Oslanjanje celokupnog razvoja civilizacije na proizvodnju energije sagorevanjem fosilnih goriva povećao je emitovanje gasova staklene bašte u atmosferu. Jedan od najzastupljenijih gasova staklene bašte je ugljen dioksid. Ovaj gas nastaje pri sagrevanju svakog fosilnog goriva odnosno sagorevanjem drveta, benzina, nafte, zemnog gasa itd. Ukoliko se smanji obim sagorevanja fosilnih goriva i uspori/zaustavi sečenje šuma najverovatnije bi se smanjila i količina gasova staklene bašte oko Zemlje. Ma kakve drastične mere preduzeli, sada je prekasno da se zaustavi globalno zagrevanje i promene klime mada je moguće uticati na intenzitet tih promena. 
Naučnici ovu pojavu intenzivno izučavaju već desetak godina koristeći i kompjuterski generisane modele za predviđanje narednih poremećaja u klimi i njihovih uticaja na okolinu. Podjednako važno je i proučavanje posledica koje će [očekivani] nastavak povećanja emisije ovih gasova usloviti.

Opasnosti koje se mogu očekivati su međusobno direktno povezane. Možda je najveća opasnost koja preti od povećanja nivoa svih vodenih površina. Osim toga, otopljavanje će i na opstanak ljudi, životinja i biljaka uticati na još čitav niz drugih načina.

Voda na planeti će pre svih ostalih elemenata klime pokazati drastične promene. Povećanje učestalosti poplava već sada predstavlja realnu opasnost. Kako rastu temperature u atmosferi, povećavaju se i temperature velikih vodenih površina koje će se širiti na račun topljenja nekada `večno` zaleđenih oblasti. Širenje površine pod vodom će za sobom doneti i povećanje nivoa mora. 

Smatra se da najviše posledica na globalno zagrevanje imaju:

1) Ugljendioksid (CO2) – smatra se da ovaj gas učestvuje sa oko 50 – 55% u globalnom zagrevanju. Osnovni razlog povećanjam koncentracije ovog gasa u atmosferi je sve veće korišćenje fosilnih goriva (ugalj, nafta, gas) i seča šuma.
2) Hlorofluorokarbonati (CFC) – učestvuju sa oko 25% u globalnom zagrevanju. CFC jedinjenja se koriste za pravljenje plastičnih masa i u rashladnim uređajima.
3) Metan (CH4) – oko 12% učešća, nastaje raspadanjem organskih jedinjenja ali najveća količina metana u atosferi potiče iz industrijskih postrojenja
4) Azot (I) oksid – učestvuje sa 6% u globalnom zagrevanju. Najvećim delom se oslobađa u industriji, ali velike količine ovog gasa se oslobode i u vulkanskim erupcijama

social media button generator

Dobrovoljno sluzenje vojnog roka iskorak.mp4 snapshot 00.45.320

Добровољно служење војног рока!
кликни на слику!

Poziv za upis u vojnu evidencijuПозив за упис у војну евиденцију!
кликни на слику!

Ко је на мрежи: 146 гостију и нема пријављених чланова

Актуелна дешавања

РАСПОРЕД НАДОКНАДЕ НАСТАВЕ

РАСПОРЕД НАДОКНАДЕ НАСТАВЕ ЗБОГ ОПРАВДАНО ПРОДУЖЕНОГ ЗИМСКОГ ШКОЛСКОГ РАСПУСТА ШКОЛСКЕ 2018/2019. ГОДИНЕ

ЗА ТЕХНИЧКУ ШКОЛУ „НОВИ БЕОГРАД“

р.б ДАТУМ НАДОКНАДЕ ПОЧЕТАК НАСТАВЕ ЗАВРШЕТАК НАСТАВЕ ПО РАСПОРЕДУ

1.

СУБОТА 16.03.2019.

745

1345

ПО РАСПОРЕДУ ЗА ПОНЕДЕЉАК

2.

 

СУБОТА 30.03.2019.

745

1345

ПО РАСПОРЕДУ ЗА СРЕДУ

3.

 

СУБОТА 20.04.2019.

745

1345

ПО РАСПОРЕДУ ЗА ЧЕТВРТАК

4.

 

СУБОТА 18.05.2019.

745

1345

ПО РАСПОРЕДУ ЗА ПЕТАК


Двoднeвнa eкскурзиja

Двoднeвнa eкскурзиja

19/20. maj 2019.

           I дaн: Пoлaзaк aутoбусa испрeд шкoлe у 7:30х. Вoжњa дo Гoлупцa. Пaнoрaмскo рaзглeдaњe срeдњeвeкoвнe тврђaвe и нaстaвaк путa дo лoкaлитeтaЛeпeнски Вир. Oбилaзaк нeoлиткoг нaлaзиштa нaкoн чeгa сe oдлaзи дo хидрoeлeктрaнe Ђeрдaп. Oбилaзaк грaндиoзнe брaнe и мaшинскe хaлe сa турбинaмa уз прeдaвaњe инжeњeрa o рaду eлeктрaнe и тoку изгрaдњe. Пoслe рaзглeдaњa, нaстaвaк путa дo Клaдoвa (oстaци Tрajaнoвoг мoстa, тврђaвa Фeтислaм, Диjaнa итд).  Пo зaвршeнoм рaзглeдaњу, нaстaвaк путa дo Нeгoтинa. Дoлaзaк у вeчeрњим сaтимa. Смeштaj у хoтeлу „Инex-Крajинa“. Вeчeрa и дискoтeкa. Нoћeњe.

II дaн: Пoслe дoручкa, oбилaзaк Нeгoтинa. Oбилaзaк Moкрaњчeвe кућe, спoмeникa Хajдук Вeљку, музeja Крajинe. Ручaк у хoтeлу. Пoслe ручкa, пoлaзaк прeмa Гaмзигрaду. Oбилaзaк пaлaтe Фeлиx Рoмулиaнa и нaстaвaк путa прeмa Злoтскoj пeћини. Oилaзaк пeћинe и вoжњa пoрeд Бoрa, Бoрскoг jeзeрa , Црнoг Врхa, Жaгубицe (Врeлo Mлaвe) и Гoрњaчкe клисурe  дo мaнaстирa Гoрњaк.  Oбилaзaк срeдњeвeкoвнoг мaнaстирa - зaдужбинe кнeзa Лaзaрa. Пoслe зaвршeнoг oбилaскa мaнaстирa, пoлaзaк прeмa Бeoгрaду. Дoлaзaк испрeд шкoлe дo 21х.

 

 

 

Консултације за ванредне ученике - априлски рок

Консултације за ванредне ученике - априлски рок....отвори!